Teško mi je i dok pišem,a kamoli dok razmišljam o tome...Oduvek sam voleo srpski jezik i književnost,ali to drugi nisu hteli da prihvate ...Moj problem je počeo još prošle godine. Prešao sam u tu glupu medicinsku školu. Od tog trenutka,kao iznenada,prestao sam da znam nešto zašta sam bio siguran da znam. Dobijao sam trojke,ponekad i neku četvorku,ali znao sam da znam za više. To me izjedalo,poput laganog straha koji,kada ti se uvuče u kosti, čeka pravi trenutak da odradi svoje...Shvatam da se nekome moj stil pisanja ne dopada,ali kažu da za to imam talenat. Prolio sam ,zbog srpskog i toga što nemam 5, more bolnih suza.Ja ni sada nemam kome da se obratim,čak ni najboljoj prijateljici koja je postala monotona i hladna prema meni. Evo,sada sam II godina i opet 4...Problem je u meni,meni književnost znači mnogo,sve! Ceo svet mi se prevrnuo ! Srce su mi rascepali ljudi,a ruke krvavrile od bola... Moja mama,tata me ne podržavaju u tome,a ja..Ja samo želim da shvate da sam ja samo jedna umetnička duša koju zanima srpski jezik i književnost,koja želi time da se bavi ,to je sve..To je i ono što tražim od svoje najbolje drugarice.zar tražim puno? Psihički je bol najteži,najbolniji.To je stvar koja me direktno u srce pogađa i oduzima mi dah.Zadnjih godinu dana se često svađam sa roditeljima zbog toga,ali oni ništa ne shvataju. Osećam se usamljeno, nemam kome da se poao da sam izdan!Znam da je ,verovatno,glupo zato što se nerviram oko toga,ali to jer deo mene,nešto što me sačinjava duhovno.Želim da me roditelji shvate i podržavaju u tome,a ne da su u stanju da od svakog mog lepog oni stvore polomljeno staklo,na sitne komade,koji se ne mogu vratiti..NIKADA! Patim ,plačem,da vrištim ne mogu...Ljut sam na sebe. Drugarima iz drugih škola mogu pomoći za 5 , a sebi ne!Želim čuti lepu reč,reč utehe,reč ljubavi...Ja ne znam šta se više dešava sa mnom.Mozak meboli,užasno. Od ovog stanja,ili života? Nekada sam najbolje znao srpski jezik i književnostu razredu...A, sada u mom razredu postoji devojka koja bolje zna od mene,svaka čast...Samo ona ima 5 ,ona je super,ovakva,onakva...Nisam ljubomoran na nju,ali MUKA MI JE VIŠE! Želim da idem i više se nikada ne vratim...Shvatio sam da ja ovo ne znam,da mi ne ide...Želim da odustanem,a ne da više glumim budalu od sebe,nije potrebno...Više se ne zanimam za ovo...Pomiri ću se sa sudbinom,možda je ovako najbolje,ODUSTAJEM!
Коментари
Постави коментар